Разумевање улоге лекова у третману стреса и трауме
Фармакотерапија је важна у третману стреса и психичких траума зато што траума не остаје само на „психолошком“ нивоу, већ доводи до биолошких промена у мозгу и нервном систему.
Траума и хроничан стрес мењају неурохемију мозга.То може довести до сталне хиперпобуђености, анксиозности, депресије, несанице и соматских симптома.
Фармакотерапија помаже да се овај биолошки дисбаланс стабилизује. Код трауматских и јако стресних искустава наш нервни систем често остаје заглављен у базичном биолошком одбрамбеном систему: бори се, бежи или се замрзни који нас је током еволуције спасавао. Међутим како је човек развијао своју когницију,а удаљавао се од тела сада се тај механизам активира не само када постоји реална опасност већ и сећање и помисао о њој.
Да бисмо радили било какву интервенцију когнитивног типа прво морамо да смиримо тело да се осећа безбедно. Некада у томе нису довољне технике усмерене на тело већ и подршка фармакотерапије која се не сме уводити без контроле и праћења психијатра. Као што некада морамо пити лекове за притисак тако је и нашем нервном систему потребна подршка.
Фармакотерапија заправо не „лечи “, али ствара неуробиолошке услове да психотерапија или психолошка интервенција буде делотворна.
Правовремена фармакотерапија може смањити ризик и од дугорочних последица.
Фармакотерапија шаље важну поруку: симптоми нису слабост или „недостатак снаге“, већ резултат стварних неуробиолошких процеса изазваних траумом, стресом.
Једноставно објашњење
Како наше тело реагује на стрес?
Лучи се адреналин. Адреналин је брзи хормон стреса. Он:
Циљ његовог деловања је да имамо снагу и брзину да побегнемо или се одбранимо.
Адреналин је користан кратко. Проблем настаје ако се често или стално лучи. Кортизол се јавља ако стрес траје. Кортизол је спорији, дуготрајнији хормон и он заправо служи како би се адреналински ефекат стабилизовао.
• адреналин се лако „окида“
• кортизол остаје хронично повишен (или временом падне испод нормале)
• тело се понаша као да опасност никада није прошла
Чак и мала ситуација може изазвати јаку телесну реакцију.
Зато што особа није слаба, нити „преосетљива“. Њено тело је научило да стално буде на опрезу.
Адреналин нас покреће да преживимо тренутну опасност, а кортизол нас држи у приправности — али када стрес траје предуго, управо ти хормони почињу да нас исцрпљују.
• “Ја то могу и без лекова”
• “Ако користим лекове слаб/а сам”
Људи се плаше зависности и нежељених ефеката али зато је ту лекар у кога имате поверења, за телесну болест не бисте оклевали али делом ово и јесте телесни проблем, јер стрес и траума нису само у уму већ и у телу.
